Ima jedan kućerak u sremu-narodna pesma

Ima jedan kućerak u Sremu,
zidan je iz blata iz inata,
s’ pogledom na jablanovo granje,
i salonom za plakanje.
Iznad njega vinograd u bregu,
podrum čuva kuče zvano Đole.
Kuma su mu treznili od vina,
pa je Đole sada Đina.

Heeejjj, kad bi srce,
Heeejjj, kad bi duša,
Heeejjj, kad bi sudba,

Vratila me domu mome,
Sremu voljenome.

Heeejjj, hoće srce,
Heeejjj, hoće i duša,
Heeejjj, al’ ne da sudba,
Da se vratim domu mome,
Sremu dalekome.

Znam za jedan kućerak u Sremu,
Mladost moja stanuje u njemu,
zaspala je sputanih ramena,
u pidžami od vremena.
Tamo gde se u društvu boema,
pilo s’ nogu, bežalo od žena,
pevalo se najlepše na svetu,
pokraj lampe, na buretu.